WWW.ABSTRACT.DISLIB.INFO
FREE ELECTRONIC LIBRARY - Abstracts, online materials
 
<< HOME
CONTACTS



Pages:     | 1 | 2 || 4 |

«911.2:631(497.11) ∗ Марина Тодоровић, Радмила Милетић КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА У ВАЉЕВСКИМ ...»

-- [ Page 3 ] --

- преко 90% воћњака налази у групи најпродуктивнијих катастарских класа (од II до IV), на потесу Липнице и Јелеч налазе се најквалитетније катастарске класе под воћњацима,

- преко 95% ливада налази се у групи најпродуктивнијих катастарских класа (од II до IV). Већина ливада II катастарске класе лоцирано је на десној долинској страни Бање, док ливаде III и IV катастарске класе на потесу Паланка и спорадично на потесима Поље, Липница и Паланка,

- око 90% пашњака је у групи најпродуктивнијих катастарских класа (од I до IV). Већина пашњака II катастарске класе лоцирано је у западном делу атара Клинци у делу који се зове Бања. Пашњаци на лошијим земљиштима налазе се у потесу Рогљевић,

- око 99% шума налази се у групи потесу Рогљевић и Студенац у зони кречњака.

Катастарска општина Петница

- преко 95% њива налази се у катастарским класама од II до V, од чега је око ½ у III катастарској класи, и то на потесу Камарине и Парлог, простори на левој и десној страни од регионалног пута. Ово је и простор на којем је у последњих десетак година дошло до најучесталијих промена власника парцела,

- преко 90% воћњака је у категоријама од II до IV катастарске класе и то највише на потесу Парлог и Поље,

- ливаде се налазе у катастарским класама од II до V класе, а чак 43,3% је у II класи и то на потесу Камарине и Збеговиште

- преко 90% пашњака је у групи од III до V катастарске класе, од тога преко половине се налази у III класи,

- 75% шума је у групи од III до V катастарске класе, и најзаступљеније су на потесима Мачкине, Рогљевац и Осоје.

Садашњи однос између површина воћњака, ратарских култура и ливада и пашњака углавном је сагласан с еколошким и демографским карактеристикама, али су неопходне значајније интервенције које подразумевају увођење нових сорти воћака на рачун постојећих. На пример, оријентација на гајење шљиве је сасвим оправдана, али није оправдано задржавање до сада гајене сорте шљиве (пожегаче), што захтева 104 M. Тодоровић, Р. Милетић GIJC SASA додатне интервенције и инвестиције у циљу њене замене. Постојећи засади шљиве углавном су веома стари (и више деценија, дакле биолошки престари), запуштени, па у неким случајевима и напуштени. У највећем броју случајева очигледно је да се мере неге уопште не примењују, било да се односе на припрему земљишта, ђубрење и борбу против корова, било да се ради о мерама заштите, што за последицу има смањену плодност код већине засада. Свакако, највећи проблем је присуство вирусне болести шарке шљиве, која изазива опадање плодова, смањење лисне масе и наравно, укупног приноса. При савременим знањима вирусологије обнова засада пожегаче није могућа без ризика да ће и нови доживети судбину старих. Стога, једина правилна одлука у ревитализацији шљиварства на простору атара села Бујачић, Клинци и Петница је замена засада пожегаче другим врстама (стенлеј, чачанска родна, чачанска лепотица и др).

Друга по значају врста воћа је малина, која према могућим приходима у неком моменту може бити и значајнија од шљиве. Малина се може гајити на скоро свим врстама земљишта (осим на забареним и плитким земљиштима), посебно јој погодују дубока, добро пропустљива земљишта из групе песковитих иловача, са високим садржајем хумуса. На тим просторима малина се гаји у чистој култури, а неретко и као поткултура шљиви. Анализа демографске ситуације указује да би ширење површина под малињацима, уствари било онемогућено, управо недостатком радне снаге у пољопривреди на тим просторима, јер малина јесте профитабилна грана воћарства, али и врло захтевна у погледу броја присутне радне снаге.





Према неким истраживањима (ИАУС, ЈУГИНУС, 1999): на просторима атара села Бујачић, Клинци и Петница су врло погодни еко услови и за

гајење засада купине без бодљи, која је по биолошким и комерцијалним

особинама веома слична малини, али има несумњиво позитивније трендове у тражњи. И код малине и купине, квалитет плода и обилност плодоношње при садашњим условима производње, видно зависи од еколошких услова (пре свега суше у вегетационом периоду) појединих година. Дугорочно посматрано, код овог вида пољопривредне производње решење проблема се види у малим системима за наводњавање.

O COLLECTION OF PAPERS N 56 (2007) Коришћење земљишта... 105

–  –  –

Уместо закључка - остали елементи од значаја за општу оцену коришћења простора Поред наведених обележја и структуре коришћења земљишта постоји низ других елемената, појава и процеса који су релевантни за стицање целовите слике коришћења простора. Напоменућемо поједине од њих.

Прехрамбена сигурност становништва је један од показатеља оцене постојећег начина употребе земљишта и уједно указује на потенцијалне правце промена. Са аспекта земљишних ресурса исказује се расположивом ораничном и обрадивом површином по становнику, тако што се, на достигнутом нивоу развоја производних снага у пољопривреди, доњом границом прехрамбене сигурности сматра површина од 0,20 ha ораница по становнику5.

5 О значају прехрамбене сигурности детаљније у раду Шеварлић (2000) 106 M. Тодоровић, Р. Милетић GIJC SASA Табела 5. Показатељи прехрамбене сигурности становништва

–  –  –

Прехрамбена сигурност становништва на просторима насеља Бујачић, Клинци и Петница може се сматрати задовољавајућом, јер је расположива оранична површина по становнику значајно изнад доње границе од 20 ари и износи 52 ара. По насељима, разлике су изражене - највеће површине има село Клинци - 94 ара по становнику, а најмање Петница - 30 ари по становнику Међутим, релативно висок степен прехрамбене сигурности становништва на простору села Клинци последица је, пре свега малог броја становника. И у погледу обезбеђености становништва обрадивом површином у 2002. години, простор ова три села је у повољнијем положају (0,71 ha/ст.) у односу на просечне вредности за шире просторне целине.

O COLLECTION OF PAPERS N 56 (2007) Коришћење земљишта... 107 Такође, и по овом показатељу насеље Клинци значајно одступа од просека са чак 1,3 ha обрадиве површине по становнику, док је насеље Петница у нижој интервалној групи од осталих анализираних територијалних јединица. Управо ова врста анализе указује да посебну пажњу треба посветити намени и коришћењу земљишта у к.о. Петница.

Изражен процес старења становништва (нпр. становништво села Клинци налази се у стадијуму најдубље демографске старости) и висока искоришћеност радног контингента, посебно пољопривредног становништва основни су лимитирајући фактор развоја ових села.

Уопштено говорећи, ради се о простору са благим порастом становништва и са још увек релативно високим уделом пољопривредног становништва (око 30%). Посматрано по насељима, издваја се село Клинци, где је половину популације чини пољопривредно становништво, од чега је око 80% активно, што се одразило на високу стопу опште активности становништва (65%) и изражен аграрни карактер насеља. Насеља Бујачић и Петница, по положају ближа општинском центру, имају повољнији однос пољопривредног и непољопривредног становништва, тиме и структуру активног становништва и припадају мешовитом типу насеља. Уједно, присутан тренд пораста укупног броја домаћинстава и смањење удела домаћинстава са пољопривредним газдинствима успоренији је у насељу Клинци. У свим селима преовлађују мале поседовне катаегорије поседа величине до 1 ha тј. 3 ha у структури пољопривредних газдинстава према величини поседа (преко 60%) што онемогућава обављање интензивне пољопривредне производње.

С аспекта расположивости демографских резерви радне снаге, изражена је диференцијација унутар проучаваног простора. Наиме, насеље Клинци има висок коефицијент активности, што указује на потпуну искоришћеност радног контингента, знатно ангажовање старог становништва, високо учешће жена у пољопривредном активном становништву и одмакао процес старења становништва. С друге стране, сеоска насеља Бујачић и Петница са нижим учешћем пољопривредног становништва, нешто млађом популацијом још увек располажу са резервама радне снаге, нарочито код женске популације.



Pages:     | 1 | 2 || 4 |






 
<<  HOME   |    CONTACTS
2017 www.abstract.dislib.info - Abstracts, online materials

Materials of this site are available for review, all rights belong to their respective owners.
If you do not agree with the fact that your material is placed on this site, please, email us, we will within 1-2 business days delete him.