WWW.ABSTRACT.DISLIB.INFO
FREE ELECTRONIC LIBRARY - Abstracts, online materials
 
<< HOME
CONTACTS



Pages:     | 1 || 3 | 4 |

«911.2:631(497.11) ∗ Марина Тодоровић, Радмила Милетић КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА У ВАЉЕВСКИМ ...»

-- [ Page 2 ] --

налазе се у највећем делу к.о. Бујачић, на око 1/3 простора к.о. Петница и на око 60% територије к.о. Клинци, у њеном централном и западном делу.

Та земљишта су погодна за већину агрокултура, а у данашњим условима производње варирање приноса битно зависи од климатских карактеристика у вегетационом периоду. Уз примену наводњавања (применом мини система) наведена зависност била би превазиђена. Осим на ливадским земљиштима, ови простори посебно су погодни за подизање воћњака, али и за ратарство.

Земљишта IV бонитетне класе у источном делу атара села Клинци, у северном делу к.о. Петница и североисточним деловима к.о. Бујачић, на

делувијално плувијалним наносима (на које је накнадно нанешен падински

материјал), са повремено израженом нестабилношћу терена и клизиштима, захтевају опрез у коришћењу. Ово је гранична класа, само је условно погодна за интензивну пољопривредну производњу. Псеудоглејеви су погодни за гајење озимих житарица и кукуруза, а еутрична и дистрична смеђа земљишта погодна су за гајење кромпира и воћа. На просторима са нагибом преко 8% неопходно је применити еколошкo/техничке мере заштите против ерозије.

У V бонитетну класу сврстана су земљишта која се разликују по степену развоја и условима образовања на кречњаку (представљена су киселим смеђим земљиштима на нагибима и смеђим кречњачким земљиштима).

Дакле, заступљена су у карсним просторима села Петница (на потесу Рогљевићи) и села Клинци у крајњем југоисточном делу (на потесу Царине). Земљишта ове категорије најпогоднија су за потребе шумске производње, а у понеким случајевима могу се користити и за ливаде и пашњаке.

На територији села Бујачић, Клинци и Петница нису заступљена земљишта лошијих бонитетних класа ( земљишта VI, VII, VIII бонитетне класе).

O COLLECTION OF PAPERS N 56 (2007) Коришћење земљишта... 99 Знатне површине земљишта формиране су на подлогама подложним ерозији. Плиткоћа земљишног слоја, слаба везаност честица и недовољно изражена структура узроци су јачем еродирању земљишта на тим просторима. На таквим материјалима ерозивни потоци лако усецају корита, услед чега су на нагибима честе вододерине и јаруге. Поред природних чинилаца, антропогено дејство је врло чест узрок изразитијим ерозивним процесима због неприлагођеног начина коришћења земљишта и промене природне вегетације под утицајем човека. Наиме, њиве се пружају дуж нагиба, па се у истом правцу и обрађују што потспешује ерозију земљишта.

Неправилно трасирани сеоски путеви, коридори вуче дрвне грађе из шуме, кретање стоке по пашњацима и др, такође су узроци појачане ерозије.

Ексцесивна ерозија везана је, у већини случајева, за колске путеве и стазе, сточарске путање, неправилно трасиране и хидролошки нерегулисане

путеве, огољене површине на већим нагибима - без педолошког и

вегетацијског покривача. Јака ерозија (друге категорије) изражена је на пољопривредном земљишту, пре свега на ораницама под већим нагибом, али је запажена и у малињацима који су на нагибима од 100. Средња ерозија (треће категорије) јавља се на пољопривредним површинама под мањим нагибима. Да би се земљиште заштитило, мора се, пре свега, водити рачуна о правилном коришћењу сваке њиве, нагибу, потесима на којима треба гајити оне културе које ће земљиште најбоље заштитити, уз правовремену примену свих превентивних антиерозионих мера.





Основне карактеристике постојећег коришћења пољопривредног земљишта Анализа структуре укупног пољопривредног земљишта према катастарским класама пружа могућност валоризације природних и економских показатеља и чини основу за одређивање праваца коришћења земљишта на неком простору.

Изучавани простор обухвата 1259 hа, што чини 1,4% површине општине Ваљево, док је пољопривредна површина 945,2 hа, односно 1,6% пољопривредне површине општине Ваљево.

Анализа структуре коришћења земљишта (таб. 1.) указује да све три катастарске општине имају просечно веће учешће пољопривредног земљишта у укупном у односу на општину Ваљево као целину (64,7%) и Колубарски округ (69,3%). Највеће учешће пољопривредног земљишта има к.о. Клинци (84,0%), док је најмање заступљено у к.о. Бујачић (70,5%) јер је учешће шума у укупној структури земљишта веће (24,7%) него у другим 100 M. Тодоровић, Р. Милетић GIJC SASA к.о. Степен шумовитости је мањи у сва три насеља у односу на просечне вредности за општину Ваљево (30,1%) и Колубарски округ (25,3%).

–  –  –

Њиве су заступљене на 644 ha, што представља преко 2/3 укупног пољопривредног земљишта. Таква заступљеност њива је нешто већа од просечног удела ових површина на нивоу Округа и општине Ваљево.

Највећа заступљеност њива је у к.о. Петница (74%), док је најмања у к.о.

Клинци (64,7%). Воћњаци су заступљени на 145 ха (око 15%), што је више од просека Општине и Округа (13,7-11,0%). Највеће разлике у намени коришћења пољопривредног земљишта у односу на шире просторне целине су у уделу травнатих површина (Таб. 2.). Наиме, заступљеност ових површина на предметном подручју (16,4%) је знатно мања од просека за Округ (25,8%) и Општину (33,6%), што последица ниског учешћа ливада (8,9%) и посебно пашњака (свега 7,5%) у структури пољопривредног земљишта.

Оцена земљишта као потенцијала за пољопривредну производњу с аспекта структуре коришћења према катастарским класама и намени показује да простори села Бујачић, Петница и Клинци спадају у просечне равничарскобрежуљкасте пределе Србије.

O COLLECTION OF PAPERS N 56 (2007) Коришћење земљишта... 101 Табела 2. Структура коришћења пољопривредног земљишта

–  –  –

На основу података из табеле 3. може се констатовати следеће:

- најквалитетније земљиште I и II катастарске класе је на 67 ha или 10,3% укупне површине продуктивног земљишта,

- земљишта III и IV катастарске класе заузимају 405 ha или 61,9%,

- земљишта слабијих катастарских класа (V,VI,VII и VIII) заузимају 182 ha или 27,8%,

- око 42% укупне продуктивне површине на простору села Бујачић, Петница и Клинци припада I, II и III катастарској класи.

–  –  –

Анализа структуре продуктивног земљишта према катастарским класама по насељима указује да jе у атару села Петница највише заступљено земљишта III катастарске класе, у Клинцима III и IV, док је у атару села Бујачић највише заступљено земљиште V и VI катастарске класe (таб. 4).

Табела 4. Детаљније карактеристике коришћења земљишта Катастарска општина Бујачић

- нема продуктивних површина у I катастарској класи,

- преко 2/3 површине (68,1%) продуктивног земљишта налази се у III и IV катастарској класи, док 1/3 је у лошијим катастарским класама (V, VI, VII),

- само 2,5% њива налази у I и II катастарској класи и њихово распрострањење је на потесу Липовац,

- око једне половине (47,7%) површина под њивама припада V, VI и VII катастарској класи, највеће површине налазе се у потесу Гајина и До, док најлошије катастарске класе (VI и VII) су лоциране на потесу Брдо, Потес и Брдо Крушик,

- преко 90% воћњака налази се у групи најпродуктивнијих катастарских класа (од II до IV). На крајњем западном делу к.о. Бујачић на потесу Гајине, налазе се најквалитетније катастарске класе под воћњацима,

- преко 90% ливада је у групи најпродуктивнијих катастарских класа (од II до IV). Већина ливада II катастарске класе лоцирано је у Липовцу, III катастарске класе на потесу Гајина,

- преко 90% пашњака припада групи најпродуктивнијих катастарских класа (од II до IV). Већина пашњака II катастарске класе лоцирано је у централном делу атара Бујачић у делу који се зове Потес. Пашњаци на најнеквалитетнијим земљиштима налазе се у потесу Језеро, Катастарска општина Клинци

- за разлику од катастарских општина Бујачић и Петница, има продуктивних површина у I катастарској класи, O COLLECTION OF PAPERS N 56 (2007) Коришћење земљишта... 103

- преко 2/3 површине (69,8%) продуктивног земљишта налази се у III и IV катастарској класи,

- око 12% површина је у лошијим катастарским класама (V, VI, VII),

- око 13 % њива припада I и II катастарској класи, и њихово распрострањење је у потесу Медљен и Јелеч, на долинским странама Бање и Липнице,

- њиве су најзаступљеније (68,4%) у III и IV катастарској класи, на потесу Поље и Медљен, док најлошије катастарске класе (VI и VII) под њивама су лоциране у потесу Јелеч и Рогљевић,



Pages:     | 1 || 3 | 4 |






 
<<  HOME   |    CONTACTS
2017 www.abstract.dislib.info - Abstracts, online materials

Materials of this site are available for review, all rights belong to their respective owners.
If you do not agree with the fact that your material is placed on this site, please, email us, we will within 1-2 business days delete him.