WWW.ABSTRACT.DISLIB.INFO
FREE ELECTRONIC LIBRARY - Abstracts, online materials
 
<< HOME
CONTACTS



Pages:   || 2 | 3 | 4 |

«911.2:631(497.11) ∗ Марина Тодоровић, Радмила Милетић КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА У ВАЉЕВСКИМ ...»

-- [ Page 1 ] --

GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIC” SASA COLLECTION OF PAPERS

N 56 YEAR 2007

O

911.2:631(497.11)

Марина Тодоровић, Радмила Милетић

КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА У ВАЉЕВСКИМ СЕЛИМА

БУЈАЧИЋ, КЛИНЦИ И ПЕТНИЦА

Абстракт: У раду је презентовано коришћење земљишта као сегмент просторне организације сеоских насеља Бујачић, Клинци и Петница кроз упоредну анализу његове структуре. Положај ових села у Западној Србији, у рубној зони регионалног центра Ваљева, у великом мери се одразио на коришћења простора. У првом делу рада наглашен је начин коришћења пољопривредног земљишта.

Земљиште као потенцијал развоја представљено је типовима земљишта према бонитетним класама и њиховом локалном распрострањеношћу. Анализа структуре пољопривредног земљишта према катастарским класама и културама указује на постојећи начин коришћења земљишта, погодности/потенцијале, правилности и могућности унапређења садашњег стања, односно заштите, заустављања деградације земљишта као природног ресурса у складу са капацитетом простора и економским интересима локалног становништва, сличности и разлике између појединих села и на локалне особености. Приказани су и поједини елементи који су битни за целовиту оцена коришћења земљишта у истраживаном простору.

Кључне речи: коришћење земљишта, пољопривреда, Западна Србија, Ваљево Abstract: The paper describes land utilization as a segment of the spatial organization of the rural settlements of Bujacic, Klinci and Petnica through the comparative analysis of its structure. The position of these villages in Western Serbia, on the edge zone of the regional center of Valjevo, was greatly reflected the usage of area. The first part of the paper emphasizes the manner of agricultural land utilization. According to standing classes and their local diffusion, the land types presented land as the potential of the development. According to the cadastre classes and cultures, the structure analysis of agricultural land points to the existing way of land utilization, privileges/ potentials, regularities and possibilities of advancing the current situation. In other words, it points to the protection, holding up further land degradations as natural resource in keeping with the capacity of area and economic interests of the local population, similarities and differences among some villages as well as to the local characteristics. We also presented some elements important for the complete valuation of land utilization in the investigated area.

Key words: land utilization, agriculture, Western Serbia, Valjevo

∗ др Марина Тодоровић, виши научни сарадник, мр Радмила Милетић, истраживач сарадник, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ, Београд. У раду су презентовани резултати истраживања у оквиру Пројекта „Модалитети валоризације геопотенцијала неразвијених подручја Србије”, који финансира Министарство за науку и заштиту животне средине Републике Србије.

96 M. Тодоровић, Р. Милетић GIJC SASA

Увод

Коришћење земљишта презентованo је у овом раду кроз упоредну анализу структуре продуктивног земљишта у периурбанoj зони регионалног центра Ваљево, у сеоским насељима Бујачић, Клинци и Петница, с акцентом на начин коришћења пољопривредног земљишта. Bажност проучаване проблематике као подцелине просторне организације неке територије1 је у сагледавању и оцени (не)сагласности структуре коришћења земљишта са погодностима/потенцијалима, уочавању правилности и могућности унапређења садашњег стања и усклађивања са принципима одрживог развоја, односно заштите, заустављања деградације земљишта као природног ресурса те „унапређење услова за производњу у складу са капацитетом простора и економским интересима локалног становништва” (ППО Ваљево, 2006). Крајњи циљ је адекватна валоризација потенцијала у правцу диверзификације руралне економије и смањења диспропорција у нивоу развијености и квалитету живљења у урбаним и сеоским срединама.





Насеља Бујачић, Клинци и Петница обухватају површину од 1259 ha на којој је, према Попису становништва 2002. године живело 1240 становника. Природне особености проистекле (Фото 1.) су из положаја ових сеоских насеља у контактној зони равничарске Колубаре и Ваљевске Подгорине2 и представљене су следећим ресурсима: земљшним фондом, термоминералним изворима, пејсажним вредностима, а посебна специфичност је споменик природе Петничка пећина. Комуникациона осовина правца северозапад – југоисток (од Ваљева преко насеља Рајковић ка насељу Дивчибаре и Косјерић на југу и Мионици на истоку) представља саобраћајну „кичму” овог простора. До сада, сви токови становништва и активности усмерени су ка регионалном центру Ваљево. Томе је допринело мала удаљеност од општинског центра (Бујачић на 2,5 km, Петница на 4 km 1 Просторну организацију неког подручја као сложени систем чине бројни елементи са својим обележјима, везама и односима (различитих врста, смера и интензитета) формирајући мање системе који се налазе у одређеном хијерархијском односу. Како наглашава Грчић (1990) „просторна организација подразумева начин на који су елементи просторно и функционално уређени у структури неке целине (система). Она се може схватити као процес промена и као стање, које је резултат тог процеса”. О појмовима веза и однос, главним категоријама веза и њиховом значају у проучавању територијалних системима у географској науци погледати: Радовановић (1989), а о појединим аспектима веза и односа у истраживању географских појава и процеса у радовима Тошића, Грчића, Вељковића са сарадницима.

2 Опсежни приказ карактеристика Ваљевске Подгорине дат је у монографији Васовић, (2003).

O COLLECTION OF PAPERS N 56 (2007) Коришћење земљишта... 97 и Клинци на 6 km) и положај у ужој гравитационој зони утицаја Ваљева. Та усмереност ка Ваљеву резултат је и периферног положаја у односу на саобраћајнице магистралног значаја, нижег степена развијености саобраћајне мреже у источном делу општине, неразвијености других центара развоја у окружењу, те врло слабих веза и односа између насеља која припадају различитим општинама.

Сеоска насеља Бујачић и Петница налазе се у непосредном рубном појасу

Ваљева, док је село Клинци изван те зоне, али такође под снажним

утицајем Ваљева као примарног развојног центра (граница к.о. села Клинци не ослања се директно на град). Имајући у виду да општински центар Ваљево има тенденцију ширења дуж саобраћајница, у насељима уз ове развојне правце одвијају се значајне промене видљиве кроз интензивнију изградњу, повећање густине насељености и интензитета коришћења простора3.

Земљиште као потенцијал развоја

Простор села Бујачић, Петница и Клинци одликује се разноврсним типовима земљишта различитих производно-бонитетних вредности, што се директно одражава на начин коришћења земљишта.

За потребе ове анализе преузети су резултати теренских и лабораторијских истраживања од Танасијевића и сарадници. (1966). Бонитетна оцена земљишта4 подручја села Бујачић, Петница и Клинци заснива се на резултатима истраживања Топаловића (1996) приказаним у Aналитичко документационој основи РПП Колубарског округа погођеног земљотресом (1999).

3 Ови процеси и појаве, слабијег или јачег интензитета, присутни су у непосредном окружењу скоро свих општинских центара у Србији. Приказ промена које се одвијају у овим насељима погледати у раду Војковић (1992), затим у раду Милетић, Војковић и др. (2000), а теоријско и апликативно разматрање концепције развоја и организације простора у рубној зони градова с освртом на проблеме изградње и уређења рубне зоне Ваљева видети у раду Максин-Мичић (2005).

4 Главни разлог спровођења бонитирања је превентивност, односно рационалност у искоришћавању земљишта, са циљем да се земљиште користи према својим производним способностима, и пре свега, да се земљишта са високим производним карактеристикама сачувају само за производњу хране. У свим класификацијама централна улога дата је типовима земљишта, али врло су важни и параметри којима је дефинисан био и гео-капацитет простора (Топаловић, 1996).

98 M. Тодоровић, Р. Милетић GIJC SASA Земљишта I и II бонитетне класе на предметном подручју заступљена су на малим површинама (представљена су алувијалним или флувијалним земљиштима) и припадају најперспективнијим категоријама са аспекта пољопривредне производње. Најсевернији део к.о. Петница је I бонитетне класе, а земљиште II класе заступљено је у уском појасу око пута за Истраживачку станицу „Петница” и око реке Бање у к.о. Петница. и к.о.

Клинци. Највећим делом земљишта ових категорија се користе у непољопривредне сврхе.

Земљишта III бонитетне класе имају највећу просторну заступљеност:



Pages:   || 2 | 3 | 4 |






 
<<  HOME   |    CONTACTS
2017 www.abstract.dislib.info - Abstracts, online materials

Materials of this site are available for review, all rights belong to their respective owners.
If you do not agree with the fact that your material is placed on this site, please, email us, we will within 1-2 business days delete him.